fb twitter
Prijava | Registracija cart Korpa - 0 RSD
SADNJA RUŽA
Priprema ruže
Sadnice ruže zahtevaju posebnu pripremu pre sadnje. Pre sadnje koren se stavi oko jedan sat, u gustu mešavinu zemlje i vode. Ako su oštećeni koren i stabljika prekratite ih do zdravog dela.
Razmaci sadnje
Razmak sadnje kod ruža zavisi od tipa ruže. Ako su razmaci mali dolazi do negativne pojave kod ruža, imaćete male i tanke izbojke sa malo cvetova. Razmak kod čajevki je oko 40 cm (5-6 biljaka /m2) , polijanti  od 30 cm 40 cm(6-8 biljaka/m2), kod puzavica od 100 -200 cm(u zavisnosti od bujnosti-dužine izdanaka), a kod mini ruža oko 25 cm (12 biljaka /m2).
Sadnja
Nakon što ste pripremili tlo i označili razmake sadnje iskopajte rupu, širine i dubine 30 cm. Izvađeno zemljište pomešajte sa tresetom ili kompostom. Na dno jame napravite humku i oko njega pravilno raširite koren. Mesto kalemljenja treba biti u ravnini površine zemlje. Nakon toga rupu napola napunite pripremljenom mešavinom i pritisnite. Zatim napunite do vrha, ponovo pritisnite i obilno zalijte. Ako postoji opasnost od smrzavanja, ružu nagrnite do 2/3 visine nadzemnog dela. Kad se ruža primi nagrnuto zemljište uklonite.

SADNJA PROLEĆNIH LUKOVICA CVEĆA

Sadnja ovih lukovica je u periodu od februara do maja meseca,cvetaju od početka leta do kasne jeseni.Prolećne lukovice je najbolje saditi kada opasnost od mrazeva prestane.Treba ih posaditi na osunčanoj strani vrta,opšte pravilo je da se lukovice sade na 2-3 puta većoj dubini od visine lukovice.Dubina,takođe,zavisi od kvaliteta zemljišta.Ako ih sadimo u teška i glinovita zemljišta ,sade se na manjoj dubini i obrnuto.Dahlie i Begonije treba posaditi neposredno ispod površine,a lukovice kao što su gladiole i ljiljani treba posaditi na dubinu koja je dva puta veća od visine lukovica. Razmak između lukovica varira.Male lukovice mogu biti posađenje na oko 10 cm,jedne od drugih,Gladiole 12 cm,Begonije 25 cm,Ljiljani 35 cm.Dahlie mogu biti posađene na rastojanju od 40 cm jedne od drugih.Lukovice odlično rastu na osunčanom mestu ili delimičnoj hladovini.Dobra drenaža je važna za većinu lukovica,pa treba izbegavati sađenje na vlažnim mestima gde se zadržava voda tokom kišnih perioda. Dodatno zalivanje je potrebno tokom sunčanih razdoblja u leto,tako da zemljište ostane vlažno. Za dobar razvoj korena potrebna je prozračna i umereno vlažna zemlja čiji jedan deo treba pomešati sa tri dela sitnog peska. Nakon odabira mesta,prekopati zemljište do dubine od oko 30-ak cm.Ako je reč o teškim glinovitim zemljištima,dodati krupnog peska zbog drenaže.Ako se lukovice koriste više godina,što je češći slučaj,izmešaćemo sa zemljištem kompost ili neko drugo organsko đubrivo,NPK 10:10:10 ili posebno đubrivo za lukovice.Za razvoj korena,biljkama treba fosfor,tako da možemo dodati organsko đubrivo bogato tim elementom (super fosfat ili koštano brašno ).Izbegavati korišćenje koštanog brašna ukoliko imate psa u bašti.Kod letnjih lukovica obavezno je dodavanje komposta ili zrelog stajnjaka prilikom sadnje.


Tehnika sadnje voćnih sadnica

Iskopati rupu dimenzija 60x80x40 cm,ove dimenzije variraju što zavisi od vrste zemljišta(struktura,plodnost..).Neposredno pred sađenje sadnice treba,polomljenje i suviše povređenje žile odseći,a zdrave pravilno i ravnomerno skratiti.Koren sadnice se pre sadnje potopi u kašastu masu od kravlje balege,gline i vode ili mešavinu zemlje i vode.Odnos goveđe balege i gline je 1:2.Preporučljivo je da sadnica u ovoj kaši odstoji 24h.Vrlo bitan momenat kod sadnje je dubina sadnje.Mora se izbegavati suviše plitko kao i duboko sađenje.Sadi se na dubinu do korenovog vrata,ni u kom slučaju dublje.Kada se postavi voćna sadnica na dubini kako smo naveli,vraćamo zemlju obrnutim redom,prvo se vraća zemlja sa prvog sloja,a zatm iz drugog.Zemlji se dodaje određena količina zgorelog stajnjaka ili komposta i 200-250 gr mineralnog đubriva u odnosu (8:16:24 ili 7:20:30).Uz sadnicu se pobija kolac,te se sadnica uveže kanapom,kako bi se sačuvala od povijanja i lomljenja.Zalivanje se vrši sa 5 do 6l vode a po potrebi i više.Da bi imali uzoran voćnjak potrebno je primenjivati kompletnu agrotehniku koja se sastoji od redovnog okopavanja,rezidbe,zaštite od bolesti i štetočina,đubrenje.

Sadnja loznog kalema

Jame kopamo u obliku trougla,kvadrata ili kruga.Širina iskopane jame treba biti 30 -40 cm,a dubina 40-50 cm.Vreme sadnje prvenstveno zavisi od klimsatskih prilika;u južnim vinogradskim područjima možemo saditi preko cele zime,a u severnim vinogradskim područjima imamo jesenju sadnju tokom novembra i prolećnu koja počinje početkom marta i traje do kraja aprila.Prilikom kopanja jame površinski sloj zemljišta stavljamao sa jedne ,a ostatak sa druge strane.Tehnika sadnje loznih kalemova u jame je sledeća: iskopanu jamu dezinfikujemo nekim sredstvom.Na dno jame stavljamo malu količinu zgorelog stajnjaka,a preko dodajemo zemlju koju smo izdvojili sa površinskog sloja i sve ovo lagano sabijamo nogom.Na ovu zemlju stavljamo pripremljeni lozni kalem na 2-3 cm uz kolac.Priprema loznog kalema se vrši na sledeći način:skraćuje se korenov sistem loznog kalema na dužini koliko korena može da zahvati jedna šaka,ovakav lozni kalem se potapa u smeši goveđe balege,dva dela ilovače i vode.Poželjno bi bilo da u ovoj kaši lozni kalem stoji 24 sata.Ovakav lozni kalem je speman za sadnju.Vrh loznog kalema smestimo uz kolac.Korenov sistem pokrivamo zemljom i lagano sabijamo,zatim dodajemo 3-5 kilograma zrelog stajskog đubriva,koje stavljamo po celoj jami i dobro ugazimo.Zatim se stavlja zemlja,dobro se sabija i dodaje se 3-4 litara vode.Po potrebi stavlja se veštačko đubrivo i sve to zajedno zatrpamo do visine spojenog kalemljenog mesta. Slika 2 Ako kalem nije parafinisan,onda se prekrije sitnom zemljom,odnosno nahumči.Za parafinisane lozne kalemove ova mera je nepotrebna.Takve lozne kalemove treba više paziti redovno zalivati i negovati.
Orezivanje i nega Ruža
Ruže se orezuju u proleće i to u martu mesecu jer jesenje orezivanje nije preporučljivo.Orezivanje se vrši tako što se svi slabi,krivi,suvi i bolesni izbojci uklanjaju do osnove.Ostavljaju se 4-6 izbojaka po ruži (vi će te u prvoj godini,pošto je mlad zasad, imati manje izbojaka po biljci,tako da se ostavljaju svi izbojci).Ostavljeni izbojci se prekraćuju u zavisnosti od bujnosti: Bujni na 6 okaca; Srednje bujni od 4-5 okaca; Manje bujni na 2-3 okaca.Ostavljeni izbojci trebalo bi imati čašasto kružni raspored,tako da izbojci koji rastu ka sredini (unutar bokora) se uklanjaju do osnove.Kod starijih zasada grane starije od 3 godine se uklanjaju do osnove i zamenjuju mladim izbojcima koji su formirani u toku prethodne godine.